Remek delo inženjerstva
Sa dužinom od 2.880 metara se most Rio-Antirio, koji spaja kontinentalni deo Grčke sa Peloponezom, smatra najdužim visećim mostom u celoj Evropi.
Iako mnogi ovaj most znaju kao Rio-Antirio, što su predgrađa grada Patre koja su na taj način spojena, zvaničan naziv je most Harilaos Trikupis, po čoveku koji je prvi i pokrenuo tu ideju.
U pitanju je grčki političar, koji je obavljao funkciju premijera tokom 19-og veka i koji upravo želeo da na taj način spoji Peloponez i kopneni deo Grčke. Ali u to doba se takav jedan poduhvat smatrao vrlo rizičnim i izuzetno skupim, pa je ideja o gradnji takvog jednog mosta morala da pričeka.
Zvanično je 7. avgusta 2004. godine pušten u rad most Rio-Antirio. Bilo je to dan pre početka Letnjih olimpijskih igara, koje su te godine održane u Atini. Simbolično je proneta i olimpijska baklja preko ovog inženjerskog čuda i to dan nakon svečanog otvaranja. Te godine je fudbalska reprezentacija Grčke osvojila Evropsko prvenstvo, pa je trener tima, Oto Rehagel, inače Nemac, proneo baklju. Pored njega, baklju je nosio i nekadašnji ministar, u toku čijeg mandata je i počela gradnja mosta, Kostas Laliotis.
Pored toga što se zaista smatra inženjerskim čudom, ovaj most je tako građen da može da izdrži zemljotres jači od 7,4 stepena Rihterove skale, što je izuzetno važno zbog činjenice da je veći deo Grčke prilično trusan.
Poznato je da su postojale mnoge poteškoće prilikom gradnje, što zbog velike dubine mora, što zbog nepristupačnosti terena.
Gradnja je počela 1997. godine, a troškovi se procenjuju na 630 miliona evra.
Osim četiri trake, dve za kretanje vozila i dve sigurnosne, most Rio-Antirio sadrži i stazu za bicikliste i pešake.
Putarina preko ovog mosta se naplaćuje.
Obično su bočne trake osvetljene plavim svetlima, tako da je most interesantan za fotografisanje i u toku noći.